О књизи: 2008 / Једном давно сам случајно чуо за мали народ који живи на обали Чудског језера у земљама званим Причудје. Овај регион се на естонском назива Сетомаа, „земља Сетоа“. Сету је име људи чија ме судбина из неког разлога дотакла. Никада их нисам видео у стварности, никада нисам чуо њихове песме, никада нисам ходао по цветним ћилимима којима се нижу путеви до цркава на празник Успења Пресвете Богородице. Готово све што знам о Сету је да су најбоље певачице називале Мајкама Песме, биле су дубоко побожне, али су у једноставности своје душе састављале приче у којима су свеци живели руку под руку са боговима и херојима; паганска прошлост. Комшије су сету увредљиво називале „полуверцима“. Или Естонци. И били су и остали Сето. Међутим, све их је мање и, нажалост, могуће је да ће овај љупки народ ускоро нестати са лица земље. Али за сада су празници Сетомаа живи, и сваке године Сету народ бира свог новог краља, што значи да нада остаје... Објављено уз бајку „Елфрин“ 2008.